Rejting:
Ovo je kolekcija kratkih priča koje, kako sam naslov kaže, govore o ljubavi, ali ne na način na koji biste očekivali. Mnoge od njih nisu romantične već su prožete težim temama. Između ostalog, vidimo ženu koja se žrtvuje za svog muža i majku koja brine o svom sinu.
Na početku sam mislio da knjiga neće biti za mene. Bila je lepo napisana, ali neke od priča nisu ostavile jak utisak. Međutim, autorka dobro opisuje iskustvo onih koji su sami, odbačeni, nemoćni, koje pohodi kakva nekakva tuga, čija su osećanja pomešana, koji ne koriste prilike koje im se pružaju i što sam više čitao sve više sam uživao. “Đino i preskakanje kozlića” je najduža priča u zbirci, ali i moja omiljena.
Priče odišu snažnim osećanjem melanholije. Govore o ozbiljnim temama kao što su gubitak voljenih, nasilje u porodici i samoubistvo. U nekima od njih se kao u magli prepliću java i san, stvarnost i priviđenja. To stvara neobičnu atmosferu, poznatu, a opet uznemirujuću, ali čini i da neke priče deluju besmisleno, da se teže prate. Srećemo ljude koji su drugačiji, usamljeni, koji vode unutrašnji dijalog sami sa sobom. Javljaju se i bizarni koncepti. Na primer, u jednom trenutku vidimo muža koji pravi muzičke instrumente od kostiju svoje žene.
Mnoge scene su neverovatne, a ideje kreativne i kompleksne. Nažalost, i pored toga pojedine priče ne ostavljaju snažan utisak pa odatle nešto niži rejting.