Rejting:
Ovo je prvi roman češke autorke Ane Cime.
Nakon što dobije priliku da poseti Japan, glavna junakinja Jana poželi da zauvek ostane u toj zemlji. Želja joj biva ispunjena, ali ne na način koji je očekivala.
Sedamnaestogodišnja verzija glavne junakinje ostaje zaglavljena na Šibuji poput duha, nevidljiva i bez mogućnosti da ode. Prava Jana se vraća u Češku gde studira japanski. Na fakultetu otkriva dela prilično nepoznatog japanskog pisca Kavašite Kijomarua. Prevodeći ih postaje zainteresovana i za njegov život što će se pokazati kao izuzetno značajno, jer će kroz to pokušati da pronađe možda jedini način da se ujedini sa drugom verzijom sebe.
U priči se smenjuju tri radnje. Jedna prati Janu, druga njenu dvojnicu u Tokiju, a treća je ispričana kroz prevod dela misterioznog pisca.
Proza je jednostavna i ponekad čak podseća na svakodnevni govor zbog čega je priča laka za čitanje. Likovi deluju uverljivo i lako se pamte, a isti utisak ostavljaju i lokacije koje se pominju – jasno sam mogao da zamislim prometne ulice Tokija ili napuštene zgrade u Pragu. Bilo je interesantno zaviriti i u studentski život u Češkoj.
Uz nešto humora knjiga prikazuje situacije slične onima sa kojima se većina čitalaca barem nekad susrela, a izdvajaju se i komentari vezani za sam proces pisanja.
Mada se u mnogo čemu razlikuju, ova knjiga me je ipak u određenoj meri podsetila na roman “Ribe i zmajevi” koji sam nedavno pročitao. Oba dela sadrže kratka poglavlja, humor i prikazuju društvo kroz razgovor i međusobno zadirkivanje junaka.
Pominje se i nekoliko teških tema, ali sama knjiga nije nimalo mračna. U njoj nema mnogo događaja što može nekome da zasmeta.
Delovi priče se polako sklapaju u celinu i zadovoljstvo je doći do kraja i sagledati širu sliku.
Zanimljiva je i činjenica da je misteriozni japanski pisac koji se pominje u knjizi u potpunosti izmišljen. Pretpostavio sam da je tako jer nisam verovao da bi autorka u svoje delo nasumično uključila velike delove tuđeg teksta, ali je toliko uverljivo pisala o njemu da sam ga na kraju ipak potražio na internetu. Ovo pokazuje koliko vešto Ana Cima kombinuje stvarne podatke i fikciju.
Premda sam uživao u svakoj stranici nemam previše toga da kažem o ovoj knjizi. Nadam se, međutim, da je i ovo bilo dovoljno da vas zaintrigira i navede da romanu pružite šansu. Po mom mišljenju, nećete se pokajati.